Srbijanka Turajlić: Na izborima će pobediti nevažeći listići

Beograd, 23. oktobar 2011 – Čini mi se da će na predstojećim izborima u Srbiji pobediti nevažeći listići. I mislim da bi to bilo dobro za Srbiju, da bi to konačno uozbiljilo političku scenu. Ne mislim da je apstinencija pravi izbor jer apstinencija može da znači nezainteresovanost. Nevažeći listići su ozbiljna zainteresovanost i ozbiljno nezadovoljstvo. Prosto mi se čini da će tako biti – kaže za „Blic“ Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta u penziji.

Kako vam izgleda zagrevanje pred predizbornu kampanju?

– Ne pratim kampanju i pitam se koliko naroda uopšte prati stranačka prepucavanja i koliko ljudi zaista misli da za bilo koga uopšte treba da se glasa. Imam utisak da se oni međusobno igraju, potpuno nesvesni šta ovog momenta građane stvarno interesuje i tišti. Opet je na delu poluamaterizam, nekakvi samouki marketinški stručnjaci koji su im rekli da bi bilo dobro da se napravi ovaj ili onaj potez, pa oni to tako rade. Ne verujem da će to uticati na bilo koga, samo se nepotrebno troši novac.

Biljana Srbljanović o „belom glasu“

Beograd, 14. oktobar 2011 – Nazirem da se konstruiše neka vrsta političke misli, alternativne, da se uvede pravo na beli glas na sledećim izborima i da se ta vrsta glasanja broji. Znači, to nije bojkot izbora, to je izlazak na izbore, to nije nevažeći listić. To je listić na kome ti svesno odbijaš da zaokružiš bilo koga od ponuđenih kandidata, jer nijedan ne zadovoljava nijedan tvoj kriterijum. I ti glasovi moraju odvojeno da se broje, kao što je u velikim svetskim demokratijama: odvojeno moraš da brojiš nekoga ko greškom nije dobro popunio listić, nekoga ko nije izašao na glasanje i nekoga ko je svesno izašao na glasanje, da svesno poruči vlasti da nije zadovoljan.

Onog trenutka kad broj belih listića bude narastao ozbiljno i bude prešao cenzus, tog trenutka će nešto početi da se događa u društvu. Ovako mi se čini da smo u tom istom kotlu, tu je nešto malo tih nekih bednih medija, muljaju se međusobno u nekim kafanskim razgovorima. Oni pričaju, njima su svima vlasnici neki Austrijanci, a oni ne mogu da izgovore imena tih firmi. Novinarstvo postaje zanimanje kao bilo koje službenice u banci, koja te tera da potpišeš kredit koji će ti odrati kožu sa leđa.